Od aktivistkinje do tužiteljke: Zanimljiva karijera Kamale Haris mogla bi je dovesti na mesto prve predsednice SAD

Njeno ime je Kamala Haris i mogla bi da postane prva predsednica u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Prešla je trnovit put iz rodne Kalifornije do Bele kuće u Vašingtonu, gde sada obavlja funkciju potpredsednice Amerike. Osporavana je praktično od početka advokatske, tužilačke, a onda i političke karijere, ali sada ima jasan cilj - da pobedi na predsedničkim izborima.

Kamala Haris - detinjstvo i porodica

Kamala Haris je rođena u Kaliforniji 20. oktobra 1964. godine. Njena majka je Indijka Šjamala Gopalan, doktorka i naučnica koja se bavila istraživanjem raka, a otac joj je Donald Haris sa Jamajke, profesor ekonomije. Njeni roditelji su se razveli kada je bila mlada, a Kamalu i njenu sestru Maju je prvenstveno odgajala majka u Berkliju u Kaliforniji. Dok je odrastala, bila je duboko pod uticajem majčinog aktivizma i osećaja za socijalnu pravdu, prisustvovala je marševima za građanska prava i učestvovala u protestima od ranog detinjstva.

Harisova je pohađala Univerzitet Hauard u Vašingtonu, gde je diplomirala političke nauke i ekonomiju. Kasnije je diplomirala pravo na Univerzitetu Kalifornije. Udata je za Daglasa Emhofa.

Pravna karijera Harisove

Kamala Haris započela je svoju karijeru kao zamenik okružnog tužioca u okrugu Alamida u Kaliforniji 1990. godine, gde se fokusirala na krivično gonjenje zbog nasilja bandi, trgovine drogom i seksualnog zlostavljanja. Brzo je napredovala, izgradivši reputaciju čvrste, pragmatične tužiteljke.

Ona je 2003. godine izabrana je za okružnog tužioca San Franciska, čime je postala prva žena i prva Afroamerikanka na toj funkciji. Tokom svog mandata, pokrenula je inicijative za reformu sistema krivičnog prava, uključujući programe za smanjenje recidiva za sitne prestupnike.

Državni tužilac Kalifornije

Već 2010. godine Kamala Haris je izabrana za državnog tužioca Kalifornije, čime je ponovo postala prva Afroamerikanka i prva žena na toj funkciji u istoriji države. Reizabrana je 2014. godine. Kao državni tužilac, ona se bavila pitanjima kao što su stanovanje, zaštita potrošača i ekološka pravda.

Njena kancelarija je nadgledala značajne slučajeve, kao što je nacionalna nagodba o hipotekama protiv banaka zbog zloupotreba u vezi sa zaplenom i napore u borbi protiv klimatskih promena. Harisova je takođe radila na rešavanju pitanja trgovine ljudima i seksualne eksploatacije. Međutim, ona se suočila sa kritikama jer nije preduzela jače akcije u oblastima kao što su nedolično ponašanje policije i reforma krivičnog prava. Na primer, njena kancelarija se borila da potvrdi presude koje su kasnije poništene zbog nedoličnog ponašanja službenika.

Senat SAD

Harisova je 2016. godine izabrana u američki Senat, nasledivši Barbaru Bokser. Postala je druga Afroamerikanka i prva Amerikanka južnoazijskog porekla koja je služila u Senatu. Brzo je privukla nacionalnu pažnju svojim oštrim ispitivanjem zvaničnika Trampove administracije, posebno tokom saslušanja za imenovanje generalnog tužioca Džefa Sešnsa i kandidata za Vrhovni sud Breta Kavanoa.

U Senatu, Harisova je radila u ključnim odborima, uključujući odbore za pravosuđe, obaveštajne službe i državnu bezbednost. Bila je glasni zagovornik reforme imigracije, prava žena, reforme zdravstvene zaštite i reforme krivičnog zakonika.

Predsednička trka 2020. godine

Harisova je pokrenula svoju kampanju za demokratsku nominaciju za predsednika u januaru 2019, pozicionirajući se kao progresivna tužiteljka koja bi mogla da premosti ideološke podele stranke. Rano je privukla pažnju svojim debatnim nastupima, posebno sukobom sa Džozefom Bajdenom zbog njegovog prethodnog stava o prevozu i rasnoj integraciji.

Uprkos ranom zamahu, Harisova se borila da održi široku podršku unutar demokratske baze, posebno među Afroameričkim biračima. Odustala je od kampanje u decembru 2019. godine.

Kamala Haris - potpredsednica Amerike od 2021.

U avgustu 2020, Džo Bajden je izabrao Kamalu Haris za svog potpredsedničkog kandidata za predsedničke izbore. Duo Bajden-Haris je ušao u istoriju kada su pobedili na izborima 2020. godine, pri čemu je Harisova postala prva žena potpredsednica, najviši ženski zvaničnik u istoriji SAD i prvi potpredsednik afroameričkog i azijskog porekla.

Kao potpredsednica, Harisova je preuzela pitanja koja uključuju rešavanje osnovnih uzroka migracije iz Centralne Amerike, zalaganje za pravo glasa i promovisanje napora za pomoć tokom pandemije kovida. Takođe je blisko sarađivala sa Bajdenom na domaćim i međunarodnim pitanjima.

Harisova je sebe često opisivala kao „progresivnog tužioca“, što je odrednica koja odražava njenu mešavinu centrističke i progresivne politike. Zalagala se za reformu krivičnog prava, zaštitu životne sredine, kontrolu oružja i reformu zdravstvene zaštite, sa posebnim fokusom na proširenje pristupa pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti.

Reforma krivičnog prava: Harisova podržava ukidanje obaveznih minimalnih kazni i zalaže se za saveznu zabranu privatnih zatvora. Međutim, njen dosije kao tužioca izazvao je kritike i sa levice i sa desnice, a neki su tvrdili da je bila previše stroga u vezi sa manjim zločinima dok je bila na funkciji

Zdravstvo: Harisova je sponzor plana "Medicare", ali je kasnije povukla punu podršku tokom izbora 2020, pojašnjavajući da preferira postepeniji pristup

Imigracija: Ona podržava sveobuhvatnu reformu imigracije, uključujući obezbeđivanje puta do državljanstva za imigrante bez dokumenata i zaštitu primalaca DACA

Klimatske promene: Harisova je glasno podržavala "Green New Deal" i zalagala se za jače mere za borbu protiv klimatskih promena. Uvela je zakone za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i radila na pitanjima ekološke pravde dok je bila glavni tužilac Kalifornije

Kontroverze u karijeri Kamale Haris i sukob sa Bajdenom

Mandat Harisove kao tužioca bio je predmet značajnog ispitivanja, posebno od strane progresivnih aktivista. Kritičari ukazuju na odluku njene kancelarije da brani smrtnu kaznu na sudu i njen neuspeh da podrži ključne inicijative za reformu krivičnog prava, poput telesnih kamera za policijske službenike. Pored toga, kao državni tužilac, ona je odbila da krivično goni nekoliko ljudi u slučajevima koji su uključivali upotrebu vatrenog oružja od strane policije.

Zapaženi su i njeni povremeni sukobi sa Bajdenom. Ona je oštro kritikovala Bajdena zbog njegovog protivljenja korišćenju prevoza na osnovu federalnog mandata 1970-ih, praksi koja se koristila za integraciju škola. Sukob je viđen kao izuzetan trenutak u kampanji, ali je takođe izazvao pitanja o njenom stavu po tom pitanju.

Nakon što je izabrana za Bajdenovu potpredsednicu, Harisova se suočila sa optužbama za oportunizam, s obzirom na njene ranije kritike Bajdena. Bez obzira na to, njih dvoje su uspostavili partnerstvo u kancelariji, fokusirajući se na zajedničke ciljeve kao što su pomoć ljudima tokom pandemije kovida.

Nasleđe i uticaj Kamale Haris

Uspon Kamale Haris na potpredsedničku funkciju predstavlja značajnu prekretnicu u istoriji SAD, jer ona razbija predrasude za žene, Afroamerikance i ljude azijskog porekla na najvišim nivoima vlasti. Iako je njen dosije spoj pragmatičnog upravljanja i progresivne reforme, ona se i dalje suočava sa kritikama sa obe strane političkog spektra.

Kao potpredsednica, njeno vođstvo i uticaj će nastaviti da oblikuju putanju Bajdenove administracije i Demokratske stranke. Mnogi je vide kao buduću predsednicu Amerike, a očekuje se da će njen uticaj na orijentaciju stranke i nacionalnu politiku rasti u narednim godinama.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Anđela Krstović/Preneo D.M.)